Monika

Opet plašim se da nemam mjere (Ne, ne, ne, ne)
Opet praznim flaše Belvedere (Ne, ne, ne, ne)
Ona dalje traži prst bez vjere (Ne, ne, ne, ne)
A ko vojnik među dezertere (Ne, ne, ne, ne)
S kojeg je kontinenta? Ima osmijeh božanski
Sija bez konkurenta, s tim vrlinama damskim
A ne da je konkretna, do jutra ne da da zaspim
Ne da je kompetentna, glumi i režira dramski

I zanima je, zanima je sve
Ne zna da voli, ali zanima je plijen
Zanima je, zanima je sve
Al’ nju ne zanima uopšte što sam njen

Džaba grad, ma ni lud, neću da pričam o kuji
Mastercard i na sud kad idem obučem Louis
Ovaj grad, ludi grad, za njega sam mlad i lud
Ona zna, nebo zna, poslije mene nema kud

Zovem je Monika, Monika
Na stolu mi je Gucci ko Monika
Ta mala mi čuči ko Monika
Monika, oh, Monika

Da l’ je fina cura? (Ne, ne, ne, ne)
Da li se loše fura? (Ne, ne, ne, ne)
Da l’ je za bolje čula? (Ne, ne, ne, ne)
Bahata, nekulturna, raste temperatura
Ko Alberto Tomba je, gde nema snijega – skijam
Ona bombon, ko bomba je, skače, daje uvija
Ona ne zna za polako
I rado bi mjenjala sve dane sa mrakom

Džaba grad, ma ni lud, neću da pričam o kuji
Mastercard i na sud kad idem obučem Louis
Ovaj grad, ludi grad, za njega sam mlad i lud
Ona zna, nebo zna, poslije mene nema kud

Zovem je Monika, Monika
Na stolu mi je Gucci ko Monika
Ta mala mi čuči ko Monika
Monika, oh, Monika