Kavez [Album]

I dok gledam tu između rešetaka
Na prozoru parče neba, ye, ye
Kao prosjak koji svoje parče hleba
Prosi tamo 'de ga nema, no, no
I sa nogu bi' slobodu
Kao vodu sada popio je žedan, ye, ye
Al' džaba, tu između zidova prikovan
Dalje ne mogu ni metar, no, no
I dok gledam tu između rešetaka
Na prozoru parče neba, ye, ye
Kao prosjak koji svoje parče hleba
Prosi tamo 'de ga nema, no, no

Daleko je sloboda kao kopno sa broda
Po hiljadama kilometara daleko hoda
Nekom ova soba deluje poput groba
Ja hteo bih kô roda da lеtim do aviona
Ovde su mi tuga i sreća, u svađi ima saveza
Jеr polomljena krila ne mogu nigde iz ovog kaveza
Hteo bih da letim, letim, letim
Fali mi ona, sudbina se sveti, sveti, sveti

Čujem sada vrata od čelika puna rešetaka
Sad su belih boja
Otvaraju se nekom sva ta vrata do slobode
Al' nijedna nisu moja, no, no
I tu gde delili smo sreću u nesreći
Ja upoznô sam druga
Odlazili jedan po jedan
I samo tu u sobi ostaje mi tuga, no, no

Daleko je sloboda kao kopno sa broda
Po hiljadama kilometara daleko hoda
Nekom ova soba deluje poput groba
Ja hteo bih kô roda da letim do aviona
Ovde su mi tuga i sreća, u svađi ima saveza
Jer polomljena krila ne mogu nigde iz ovog kaveza
Hteo bih da letim, letim, letim
Fali mi ona, sudbina se sveti, sveti, sveti, no-no
Ovde su mi tuga i sreća, u svađi ima saveza
Jer polomljena krila ne mogu nigde iz ovog kaveza
Hteo bih da letim, letim, letim
Fali mi ona, sudbina se sveti, sveti, sveti

Ovde su mi tuga i sreća u svađi, ima saveza
Jer polomljena krila ne mogu nigde iz ovog kaveza
Hteo bih da letim, letim, letim
Fali mi ona, sudbina se sveti, sveti, sveti