Lepi dani mog detinjstva
Rade Vučković
Isto kao nekad hrast olist’o stari
Gledam, ptica uči mladunce da lete
Siromašni besmo otac, ja i majka
Kad sam kraj njih rast’o k’o jedino dijete
Lijepi dani mog djetinjstva
Malo hleba, al’ gladan ne ostah
Znam šta znači nemat, navik’o sam tako
I sve što sad imam uvek mi je dosta
Išao sam s majkom u obližnju varoš
Zastajao sam često pred izlogom skupim
Divio se tada klikeru od stakla
I maštao uvijek kad ću da ga kupim
Lijepi dani mog djetinjstva
Malo hleba, al’ gladan ne ostah
Znam šta znači nemat, navik’o sam tako
I sve što sad imam uvek mi je dosta