Polja

Sunce nas prži na dugačkim poljima
Po njima lutamo sada i doveka
Sećam se dana kad žudnja je počela
Ona toliko obuzme čoveka

Ovakav život i nije baš opasan
Treba nam propast, a ništa ne propada
Sećam se dana kad žudnja je počela
Ona nam pali vatru u očima

Majko, oprosti mi
Nisam ti bio tu
Žudim i tražim put
Dok polja odjekuju

Sećam se dana kad žudnja je počela
Ona mi pali vatru u očima
Saborci moji, ja sada padam

Život te voli, ali ne oprašta