Vrteška
Srboljub Radivojević, Zvonimir Đukić
Sve je bilo tako tiho a nemirno
ukradeno od svih skriveno
i da ponekad boli te koliko volim te
od bola bi umrla
Da svaki krug naš patnja je to znali smo
tako teško lika tvog setim se
ali ponekad put u snu srećnu vidim te
a svake noći sanjam te
Bez tebe
istok zapad je jug sever je
bez tebe
napred nazad je nemam gde
da bude bolje nego pre učiniću baš sve
znam da hoćeš samo to da nemam gde